20.02.2012.

Između tebe i nje, i kada sami ste - Nesto moje je!

Došla mi želja za pisanjem.Takvi trenuci su idealni za ovaj blogić.Pozdraaaaaaav svima :D. Dok pišem ovaj post slušam pjesmu ''Ne smem da se zaljubim u tebe''. Znate odmah o čemu će ovaj post govoriti.DA,o njemu :(. Koliko me samo ova ljubav boli.Ne smijem se zaljubiti u njega,ne smijem.Ako me ovoliko boli samo zato što mi se sviđa,šta će onda biti kad se baš zaljubim? A možda sam se već i zaljubila...Ne znam.Ne mogu definisati svoje osjećaje.Opet nesretna ljubav,opet,opet i opet.Gdje je kraj tome više? Vidjela sam ga prije nekoliko dana opet.Pokušavam ga ignorisati.Ima curu,a raspituje se i dalje za mene. DOSTA ! Ne smijem podleći njegovom pogledu,njegovim dodirima.Jaka sam,mogu to! Ma koga varam...slaba sam,pogotovu kad je on u pitanju.Kad bi prestao prilaziti mi,dodirivati me,javljati se mogla bih ga zaboraviti.Ali tim njegovim ponašanjem stvara u meni neku nadu,nadu za nas.Kako i sam naslov posta govori ''Između tebe i nje, i kada sami ste - Nesto moje je!'' ja sam tu,između njih.Žao mi je nje.Žao mi je što živi u zabludi.On je loša osoba ! Zavlači mene,zavlači nju...Ali šta se može.Zaljubljene djevojke ne pitaju ništa,slabost preuzima sve.Svaka me pjesma podsjeti na njega,svaka.I tako se stvori nova bol unutar mene.Dosadila sam prijateljicama ponavljajući njegovo ime 24 h na dan.Bukvalno znači! Mislim na njega tokom čitavog dana.Legnem da spavam,probudim se...non stop je pred očima.Sama pomisao da sam ga ja mogla prva imati izjeda me još više.Upropastila sam vlastitu sreću.Ali,šta se može,možda je baš to bila sudbina.Sve se dešava radi nekog razloga,čvrsto vjerujem u to,pa recimo da se krijem iza te rečenice,tražim opravdanje što sam upropastila svoju sreću.Možda stvari i budu bolje,ma bit će kad tad,znam.Moraju biti.Poslije kiše dođe sunce,kažu...