16.03.2013.

smrt je olakšanje.

Naziv mog današnjeg posta govori puno toga.Ne,nije ovo izmišljena patetika.
Čitav moj život je patetika.Došao je jedan od onih dana kada sam nikakva,užasna i odvratna.I izgledom i ponašanjem.Ali,imam i razloga.Ovaj put razlog nisu drugi ljudi,već sama ja.
Posvađala sam se s tatom,ponašala sam se kao razmažena djevojčica neznajući šta se krije iza svega.Prije par dana vidjela sam neke stvari koje sam željela kupiti,glupe krpice..Došla sam kući i zatražila novac od tate,on je rekao da mi ne da.Ja sam napravila haos,počela sam tersati,glumiti razmaženo derište i haos praviti..On je na sve to šutio.Prolazili su dani,mi nismo riječi progovorili,a ja sam mu svaki dan nabijala na nos sve to.
I jutros saznam šta je prava istina.Plata mu kasni već 2 mjeseca,i nema dovoljno novca da bi mi davao na gluposti poput nekih krpica kojih već imam puna 3 ormara u sobi.Moji glupi hirovi.
Uvijek sam imala sve servirano na dlanu,nisam navikla da mi išta fali.I nikad mi ništa nije ni falilo..I umjesto da u znak zahvalnosti mojim roditeljima omogućim miran život,ja im pravim neke bezpotrebne scene kao da mi je 12 godina..I sada mi je krivo,užasno krivo!
Razmišljam,kakva sam to ja osoba? Uz sve to,od silnog nerviranja izašla mi je alergija na licu.Ma bravo! Još jedna subota u kući..A,svakako mi nije do izlazaka,kao što rekoh 'jedan od onih dana kada sam užasna',tražim samoću.